Vlaško / Žejansko / Istrorumunjsko - hrvatski rječnik

aṷtoritá

vlast; čấste nóstre aṷtorítá - te naše vlasti. 

aṷtúno

jesen; ân aṷtúno - ujesen, najesen. 

avę́

1. imati (posjedovati, ras-polagati čime); dobiti; trebati; morati; i̭o n-åm niş (Ž) - ja nemam ništa; cât åń åri? (Ž) - koliko ti je godina?; dénde voi̭ åreţ ţấste bragési? (S) - odakle imate (odakle vama) te hlače?; i̭élʼ vut-a åsiri (K) - oni su imali (posjedovali) magarce; i̭elʼ åru cấre (Ž) oni imaju psa; måi̭a vút-a sámo ur fílʼ (S) - mati je imala samo jednoga sina; tu n-er nícad crii̭ånţii̭e vę́ (S) - ti nikad nećeš imati odgoja (pristojnosti); i̭elʼ díţa n-å putút avę́ (Ž) - oni nisu mogli imati djece; i̭elʼ av bei̭út åpa ke åto n-åv avút de bę (Ž) - oni su pili vodu jer drugo za piće nisu imali; våca åre låpte (Ž) - krava ima mlijeko; čela dråc č-are tíre-ŋ cńíɣe (Ž) - onaj vrag koji tebe ima [zapisana] u knjigama; zídurle åru uréclʼi (Ž) - zidovi imaju uši; i̭o n-am ni vút če ganę́i̭ (K) - ja i nisam imao što govoriti; marúnu vút-a čúda péza (Ž) - marun je bio jako težak; avę́ fríca (Ž), avę́ (vę) frikę (J) - bojati se; n-åri frikę nís! (S) - ništa se ne boj!; i̭ó-m vút úrdinu (S) - imao sam (dobio sam) naredbu; cất åre za platí? (S) - koliko treba platiti? (koliko mora platiti?); corii̭éra vút-a za partí (J) - autobus je trebao krenuti; cân a vút za t″å mę́re,... (S) - kada je trebao poći (otići),....  

2. pomoćni glagol za tvorbu perfekta (najčešće samo nenagl. oblici: am, ai̭, a, av (Ž), am (Ž), an (J), amo (Zank), aţ, a, av (Ž); reducirani: -m, -i̭, -v (Ž), -m (Ž), -n (J), -ţ, -v (Ž); u posebnim službama, prilično rijetko, naglašeni oblici: åm, åi̭, å, åv (Ž), åm (Ž), ån (J), åţ, å, åv (Ž)) i̭ó am verít, i̭o-m verít - ja sam došao; verít-am - došao sam; č-ai̭ facút? - što si učinio?; tu-i̭ fóst colę́ - ti si bio ondje; i̭e a més cåsę - on je išao kući; i̭é av acåsa més (Ž) - on je išao kući; noi̭ am [an] muŋcåt (J) - mi smo jeli; nói̭ am [an] fost cârstíţ (J) - mi smo bili kršteni; noi̭ am [an] bei̭út, noi̭ amo bei̭út (Zank) - mi smo pili; noi̭ s-am zålic scadavéi̭t (B), noi̭ s-amo zålic scadavéi̭t (Zank) - mi smo se malo kupali; åi̭ tu strilít? åm (Ž) - jesi li ti pucao? jesam; v. vę. 

avrílʼ

travanj. 

avzí

čuti; doznati; lʼi se vę́de ke â åvde ân dróbân ɣlås (Ž) - čini joj se da čuje sitan glas; i̭a nú ni n-åvde n-ascúta če-lʼ zíče lóvâţu (Ž) - ona ni ne čuje niti sluša što joj kaže lovac; e i̭ó cai̭ ke nu l-åvdu (K) - a ja [se pravim] kao da ga ne čujem; clópotu zvonę́ neca i̭åle åvdu ke i̭ó lúcru (J) - zvonce zvoni kako bi one čule da (kada) ja radim; ţå am avzít de la me nóno (S) - to sam čuo (doznao) od svojega djeda; neca nú rasclʼídu úşa pâr la ke nú avzíru a lʼéi̭ ɣlås (Ž) - neka ne otvore vrata dok ne (za)čuju njezin glas. 

avzí se

osjećati se (ćutiti se); i̭ó me åvdu de búra vólʼe - ja se osjećam (ćutim) [da sam] dobre volje. 

åze

danas; v. åstez. 

ažutå

pomoći, pomagati; dómnu va ažutå - Bog će pomoći; i̭e av mislit ke-lʼ vor ažutå - on je mislio da će mu [oni] pomoći; ómiri âlʼ av ažutåt cumparå cåsa - ljudi su mu pomogli kupiti (da kupi) kuću; âlʼ veţ ažutå åpa nacalę́i̭? hoćete li mu pomoći navaditi [iz zdenca] (natočiti) vode?; de čå nu putém ažutå - u tome ne možemo pomoći. 

ấŋca

još, još i, čak; ấŋca o mấrva - još malo; ấŋca n-åm avzít - još nisam čuo; ấŋca čå sę́ra - još te večeri; víro ấŋca cândvå la míre! - dođi još kadgod do mene!; ấŋca víşe - još više; i̭é av ấŋca fråţi pritečít - on je braću čak (i) pretekao; ấŋca se rę fí dvåi̭set ca şi tú, i̭o ręş ấns tóţ svladę́i̭ - čak da ima dvadeset [takvih] kao ti, ja bih sam sve svladao. 

âŋcârcå

uprtiti (na leđa); bấrsa de cârbúr av âŋcârcåt pre hârbất - vreću ugljena su uprtili na leđa; âŋcârcå pre śę́le spåte (N) - uprtiti na [svoja] leđa.