Za Prvi maj smo nosili cvijeće
Za Pârvi måj okoli purtåjan kåre fost-a-- čire s-a cirut, „to san ja“, de sako-lj puręjan grumbo. Pa ši åsiru legåja de, de uše, čire fost-a terrapian, de kljuka. Kân verija ke va reskljide uša, n-a putut, ke-j åsiru. Åsiru netežęja kolę e jelj za reskljide. E de tot drak, sakakov drak-a lukråt. Ma ča če jo štivu. E kårle fost-a pristojne, mušåte ši tako dalje, rožice. Rožice neberija. Če jo štivu juva ni če, pa ân Paklica mižęja din jåle, de čevå.
PrijevodZa Prvi maj smo okolo nosili onoj koja je bila-- koja se pravila važna, „to sam ja“, svašta bismo joj podmetnuli ružno. Pa i magarca bi vezali za, za vrata, tko je bio prizemno, za kvaku. Kad bi došla otvoriti vrata, nije mogla, jer je [tu] bio magarac. Magarac je natezao na jednu stranu, a oni otvoriti. A svakog vraga, svakakvog vraga smo radili. Za ono koliko ja znam. A koja je bila pristojna, lijepa i tako dalje, cvijeće. Cvijeće bi nabrali. Što ja znam gdje ni što, pa u Paklicu su odlazili po njih, po nešto.
