Kako sam počeo svirati harmoniku
Čåče vut-a armonika. Je kân mežęja-- La, la, la Rošo vut-a ples čavota, su Tålije. Pa puręja pre skånd, e jo ča vajk kaptåjam ši ku žåžetele ticęjam. Je me pogljednija, ma nu zičęja niš. E pokle jo-m-- Oča ur fečorina fost-a din Kršån ân Dopolavoro, čija sopit-a. Ši je vut-a uri zęče, dvanęjst let. Ši jo ganes: „Ma vero, kân tu sopešti, voj ši jo.“ Ali čåče åto n-a fost, nu. Ši jo m-o låt ši jo-m pošnjit sopi. Ali ântru čâsta, Franina sopit pošnjit-a ân nuškara kåsina žos. Ši ânča susedu skutåt-a kân am ča jo fost munjenast am pošnjit sopi ši kântå. E je, sta Liberåt, ganę, susedu: „A ja, Frane, do petnęjst dân Miro te va superęj.“ Nikada åto nu la låt ân mâr, za sopi. Čavota jo-m pošnjit ši-- a, ânč, samouk. Jo kaptåjam kân čelji majbetâri sopija. Ali ipak am vezut. Ši ânča počnit sopi i poboga jo-m pokle fost majbur. Me kljemavęja smiroma prin dopolavori ši kân a fost fešta ši tako dalje.
PrijevodOtac je imao harmoniku. On kad bi odlazio-- Kod Rošeti su imali ples onda, za vrijeme Italije. Pa bi stavio na stol, a ja sam to uvijek gledao i prstima dodirivao. On bi me pogledao, ali ne bi rekao ništa. A poslije sam-- Ovdje je jedan dečko iz Kršana, u Dopolavoru, tamo je svirao. I on je imao nekih deset, dvanaest godina. I ja govorim: „Ma bogme kad ti sviraš, onda ću i ja.“ Ali oca više nije bilo, ne. I ja sam je uzeo i počeo sam svirati. Ali prije toga, Franina je počeo svirati, u nekoj kućerini dolje. I ondje je susjed slušao kad sam ja onako luckast počeo sam svirati i pjevati. A on, taj Liberat, susjed, govori: „A da, Frane, za petnaest dana će te Miro prijeći.“ Nikada je više nije uzeo u ruke, da bi svirao. Tada sam ja počeo i-- e, tu, samouk. Ja sam gledao kad bi oni stariji svirali. Ali ipak sam vidio. I ovdje sam počeo svirati i poslije sam bio najbolji. Pozivali bi me stalno po gostionama i kad je bila fešta i tako dalje.
