Kategorije

Rapsodija de lu Vlahinje

1.
Viro, viro-m nåsta, kodru
Ân me somnu.
Kodru, viro...
Jo voj rugå Domnu.

Ântrebå voj bora
S-a vezut me čåče
Udoru din me kråj
Neka-m inka duče.

Nikad n-am štivut
Ke m-er kâta fali
Ši borele pušit-a
Ši plojit-a
Ši pârla Njujork
Verit-a prin måre mårlji vål.

Niš n-am zis. Štivut-am
Ča mi šti tu, me betâri kråj.
Kân m-a åpa ošpricęjt
Pre melj per
Mislit-am ke som ân čer.

Ręš plânže... ma n-oj, n-oj
Ne, nu m-oj då
Ma neka-m bire štiji
Ke t-oj pârla morte
Ân jirima purtå.

Tote čale kålice ši vålice
Ši klanâcu
Ši kân s-a plojele ku bora
Dispre Učka kalęjt
Kân jo n-am fost cije prope
Ši kân m-am zeljubit
Vavika ć-am bire vrut
Vavika-m ku tire fost.

Ma ziče-m nušte, kråju me
Ziče ke nu m-er nikad vutå.
Ni jo n-oj tire
Ne, n-oj nikad putę.

2.
Ja, mores âc ziče...
Ke ši Njujorku-j ćåro mušåt
Ši čuda stvåri pote se vę
Jo-c žoru ke-j ča šå
Ke jo-m sufletu zå te me pljerzut
Fâr de tire n-am putut...
Nu ć-am ča jo putut ziče
Kum mę jirima n-a bire ståt
Ši po påtru zile
Jo fost-am ân påt.

Domisles me
Kum am våčile purtåt la åpa
Ši kum âm čåče pemintu såpa.

A måja s-a jadit
Ke jo nu grelo lukru,
A jo n-am niš zis
Samo-m liberu čitęjt.

Kân an škuro ši ploja verit
Jo m-am la låmpa maknit
Za maj bire vedę
A jå inka ganęjt-a:
‘Ala, pure te lukrå, šå ši šå.'

Jo-m samo tačåt
Štivut-am n-oj dobândi
A jå zis-a:
‘Če va de tire fi?

Ala, se n-er tu šå
Ši se n-er tu mire skutå
Te ran tremęte ân Merike
Pa ver fi...
Ku ur če va za te lukrå
Nu c-va rabi pemintu sapå.

Mę måje n-a kapit
Zåč am jo šti libri čitęjt.
Ši jo lj-am zis:
‘Måjo, vinde våka
Nu-j dosti lu čåče ši mę mukę'.

A jå zis-a: ‘Če tu nu štiji pobroji
Kâta-j ur ši ur?
Š-aj kâteri tu žåžete pre mâr?'

A jo zis-am:
‘Måjo, jo vresu ân škola âmnå.
De tot me vresu ânmecå
Za pre lume živi, a kum ke tu nu vezi
Ke-j čå šå?'

Ši jo sta tot dispre novo misles
Ši misles...
Nu štivu juva toc česti ånj av mes.
Nu štivu ča mes åto ni če vire.
Lu prijåtelj kân pises inka zik:
‘Âj bire!'
Ma Merika nu mi se åto
De jirima cire.

Ši inka nušte:
Kum ręš råda,
Me drågi Domnu...
Ke mi se sta inka
Tot torna ân somnu.

A se nu,
Jo voj melj oklji zekljis cirę
Ši za vavik misli ke sno skupa
Mę selišta ši me kodru ši våle
Magåri se nu-j ča šå.

Veri-c ręš, kråju, veri-c ręš, veri
Ma nu pok za nåzat âmnå.
Ne, ne, n-oj ni žukå.
Kât âm falešti tu n-er nikad šti
Ma, âmna ku Domnu, uda som de ploje
Si råče m-je.
Mores måre ćå
Vresu me uscå.

(Voj te ân somnu vedę.)

Prijevod

Rapsodija jedne Vlahinje

 

1.
Dođi mi dođi nazad, goro
U moj san.
Goro, dođi...
Ja ću moliti Boga.

Pitat ću buru
Da li je vidjela mog oca
Miris moga kraja
Neka mi opet donese.

Nikada nisam znala
Da ćeš mi toliko nedostajati
I bure su puhale
I kišilo je
I sve do New Yorka
Došli su po moru veliki valovi.

Ništa nisam rekla. Znala sam
To si mi ti, moj stari kraju.
Kada me je voda pošpricala
Po kosi
Mislila sam da sam na nebu.

Plakala bih... ali neću, neću
Ne, neću se dati
Ali dobro znaj
Da ću te do smrti
U srcu nositi.

Svi oni putići i dolinice
I klanac
I kad su se kiše s burom
S Učke spustile
Kada ti nisam bila blizu
I kada sam se zaljubila
Uvijek sam te voljela
Uvijek sam s tobom bila.

Ma reci mi nešto, kraju moj
Reci mi da me nećeš nikada zaboraviti.
Ni ja neću tebe
Ne, neću nikad moći.


2.
Da, moram ti reći...
I New York je jako lijep.
I puno se toga može imati
Kunem ti se da je tako
Jer ja sam dušu svoju zbog tebe izgubila
Bez tebe nisam mogla...
Nisam ti to ja mogla reći
Kako mom srcu nije bilo dobro
I po četiri dna
Bila sam u krevetu.

Sjećam se
Kako sam krave vodila na vodu
I kako mi otac zemlju kopa.

A majka se ljutila
Jer ja teško ne radim
A ja nisam ništa rekla
Samo sam knjigu čitala.

Kad su mrak i kiša došli
Ja sam se primakla lampi
Da bih bolje vidjela
A ona je još govorila:
„Hajde, odi raditi, tako i tako".

Ja sam samo šutila
Znala sam da neću pobjediti
A ona je rekla:
„Što će od tebe biti?"

Hajde, ako ti nećeš tako
I ako me ti nećeš slušati
Poslat ćemo te u Ameriku
Pa ćeš biti....
S nekim koji će za tebe raditi
Neće ti trebati zemlju kopati.

Moja majka nije razumijela
Zašto sam ja te knjige čitala.
A ja sam joj rekla:
„Majko prodaj kravu
Nije dosta tatina i moja muka."

A ona je rekla: „Zar ti ne znaš zbrojiti
Koliko je jedan i jedan?
Koliko ti imaš prstiju na ruci?"


A ja sam rekla:
„Majko, ja želim u školu ići.
Sve želim naučiti
Za po svijetu živjeti, kako ti ne vidiš
Da je to tako?"

I ja o tome ponovo mislim
I mislim....
Ne znam gdje su sve te godine otišle
Ne znam više što je otišlo niti što dolazi
Prijateljima kada pišem još uvijek kažem:
„Dobro je!"
Ali Amerika mi više
Nije u srcu.

I još nešto:
Kako bih rado,
Moj dragi Bože...
Da mi se opet
Sve vrati u snu.

A ako ne,
Ja ću svoje oči sklopljene držati
I zauvijek misliti da smo zajedno
Moje selo i moja gora i doline
Makar to nije tako.

Došla bih ti kraju, došla bih ti, došla
Ali ne mogu nazad ići.
Ne, ne neću ni plesati.
Koliko mi nedostaješ ti nikada nećeš znati
Ali, idi s Bogom, mokra sam od kiše
I hladno mi je
Moram otići
Želim se osušiti.

(U snu ću te vidjeti.)

Povratak