Pust u Žejanama
Ân Pust je zvončår ân selište. Nu megu nikamor. Domaręca se skolu na pet ur. Domaręca megu pre selište. Kând am jo zvonit, av la sakile ča-v ân društva fost, mes la okna zvoni, la uše. Pârla nu s-av svitloba zapalit ân kåsa, n-am mes ća dela uše. E akmo jelj megu pre selište. Trej vote okoli megu. Ši ašå se društva tota åfla ân šula, dom, ši megu din Žejân majmånće ân čåle Mič Mune poberi, atunče ân Munele i dela podne viru ân selište, ân Žejân. Ši ašå pobirujs dela kåsa pârla kåsa. Teško la je ke sagdir mores mânkå ši bę. Dela pârva kåsa pârla zadnje. Ân zadnje nuštire nu ni vire; se pljårde pre kåle. Maj månće zvončåri la uše zvones, kapo męže ân kåsa ši pozdravę â. Saka kåsa daje panceta, slanina ân ražânj, ošore, šoldi. Ši ašå, dela kåsa pârla kåsa. Ši pârva sâmbota dupa Pust faku čira de ačå, fritaja. Panceta ši slanina ku ošore. Kljemu se åte društve. Din saka društva nuštire vire, kao gosti, na čiru. E noj mežem drugamo. Ši ašå se odâržvę ača tradicije.
Na Pust je zvončar u selu. Ne idu nikud. Ujutro se dignu u pet sati. Ujutro idu po selu. Kada sam ja zvonio, kod svakog tko je bio u [zvončarskom] društvu išli su zvoniti pod prozor, kod vratiju. Dok se nije upalilo svjetlo u kući, nisu odlazili s vratiju. A danas idu po selu. Tri puta idu okolo. Tako se cijelo društvo nađe u školi, domu, i idu iz Žejana najprije u Male Mune skupljati [darove], zatim Vele Mune i popodne dođu u selo, Žejane. I tako skupljaju. Teško im je jer svugdje moraju jesti i piti. Od prve do zadnje kuće. Do zadnjih neki i ne dođu; izgube se putem. Zvončari najprije zvone kod vratiju, „kapo“ (vođa) zvončara ulazi u kuću i pozdravlja. Svaka kuća daje „pancetu“, slaninu na ražnju, jaja, novac. I tako od kuće do kuće. U prvu subotu nakon Pusta naprave od toga večeru, kajganu. „Panceta“ i slanina s jajima. Zovu se druga [karnevalska] društva. Iz svakog društva netko dođe, kao gosti, na večeru. A mi odlazimo drugamo. I tako se održava ta tradicija.
