Ples u selu
Pre Šterna av fost jåko, jåko čuda plesure. La Tonu, de kând s-av fakut. Tot av fost zagradito, ke ra fost dica jåko ân nuntru vârvi ši dešpetljiva... dešpet lukrå. Ši… E čuda av fost faloc ši fętine. Jåko, jåko čuda. Muškile av mes din čå ženska, če av štivut fino žukę ši če lji sav dopadit. Atunče n-av vrut, ženska če av štivut fino žukę, kând av čela verit din jå če n-av štivut fino žukę, n-av vrut ji ku je. Atunče s-av ši posvadit ši atunče av ur åt skočit: „Ne va ašå! Ânti jå m-je, jå m-je prijateljica! Tu nu ver jå naganjuj se nu va jå ku tire ji žukę! Ke nu šti žukę!“ Lj-av direktno zis. Atunče cj-av fost ispod časti. Atunče cj-av fost žå. Atunče s-av omu tužnit ši kolę mes stå ši čeva popi. Ši atunče s-av čuda vote ši napit radi tega. E ženska av ašteptat pârla av muškile verit.
Na Šterni je bilo jako, jako puno plesova. Kod Tonovih, kada se izgradila. Sve je bilo ograđeno, jer bi djeca ulazila i bila nestašna… pravila nestašluke. Bilo je puno mladića i djevojaka. Jako, jako puno. Muškarac bi otišao po onu djevojku, koja je znala lijepo plesati i koja mu se sviđala. Tada djevojka koja je znala lijepo plesati nije htjela ići plesati s onime koji nije znao. Onda bi se posvađali, a netko bi sa strane skočio: „Nemojte tako! Pa ona mi je… Ona mi je prijateljica! Nećeš je naganjati, ako ne želi s tobom ići plesati! Kada ne znaš plesati!“ Izravno bi mu rekao. Tada ti je bilo neugodno. Bilo ti je žao. Tada bi se čovjek tužio, otišao bi ondje stajati i nešto popiti. Puno puta bi se zbog toga i napio. A djevojka je čekala dok muškarac ne bi došao.
