Nekadašnji objed
Pak s-av hladit. Pak av čåja zis… Jo ši Ånina am užęjt mânka ka ši renće am ku lingura. „Ne renće ku lingura âmnå! Ziče. „De la kraj se mrânka!“ E a no av fost råče dela kraj, råče čå hrana. Noj am mes ka ši renće neka je kådo. E omiri av ašteptat ku zdila pârla av toc verit ši atunče av mânkåt. E se n-av verit, čelji nu l-av lasåt. S-av čeva ramås, l-av ân vro ola lasåt ale ašå.
Pa se [jelo] hladilo. Otac bi rekao… Ja i Ana smo običavale jesti tako što smo iz sredine grabile sa žlicom. „Ne idite sa žlicom prema sredini!“, kaže. „Jede se od kraja!“ A nama je bilo hladna od kraja, hladna ta hrana. Mi smo išle prema sredini, da bude toplo. Ljudi su čekali sa zdjelom dok ne bi svi došli i tada se jelo. Ako nisu došli, nije im se ostavljalo. Ako bi štogod ostalo, ostavilo bi im se u nekom loncu ili slično.
