Vlaški/Žejanski/Istro-Romanian – Croatian Dictionary
i̭úva
(Ž), i̭úvę (J) pril.
J: gdje, kamo; Ž: gdje; i̭úvę sti tú? (S) - gdje si ti?; číi̭a i̭úvę... (K) - ondje gdje...; colę́ i̭uvę hmóţe måkina trę́ţe (S) - ondje (onuda) kuda sada prolazi željeznica; i̭úvę cu drácu més-a lʼépuru? (S) - kamo se do vraga djenuo zec?; i̭úva-s åşiri? (Ž) - gdje su magarci?; i̭úva-i̭ tú čåsta aflåt? (Ž) - gdje si ti ovo našao?; i̭úva-i̭ ke nu víre? (Ž) - gdje je da ne dolazi? (da ga nema?); pâr la i̭úva? (Ž) - dokle?; ân ačå cåsa i̭úva i̭é s-a nascút (Ž) - u onoj kući gdje se on rodio.
i̭uvavå
pril. (Ž)
negdje, gdjegod; d-atúnče veţ i̭uvavå popí po-ŋ ɣlåž de vír - poslije (zatim) ćete gdjegod (negdje) popiti po čašu vina.
ke
(ispred nepalat. vokala c-) zavisni vezn. (J, Ž)
da (da bi...; da će..., da..., da je... izjavno i namjerno; (govori se, kažu) da, kako (u tom smislu osobito u Žejana-ma dolazi i na početku [glavne rečenice] bez izraženog glagola); (tako) da, (toliko) da; jer (zato što); veznički izrazi: što (zato što); ke se (J) indirektno pitanje - da li, je li; ke se (J) - da ((ne) bi...), kako ((ne) bi...); cai̭ ke (J) - kao da; ke neca (J, Ž) (Ž i: neca ke) - neka, da; aşå ke (Ž), şå ke (J) - tako da; čé ke, kę́ ke (Ž) upitni prilog (i zavisni vezn.) - zašto; din čå ke (Ž) - zato što; pâr la ke (nu...) zavisni vezn. - dok (ne...), sve dok (ne...); mai̭ bíre rę fí ke i̭o méc (=még) (S) - bolje bi bilo da ja idem; mai̭ bíre ke-lʼ platín şi ke mę́re t″å (S) - bolje da mu platimo i da [on] ode; i̭e n-å vrut spúre ke lʼ-a fost zíso... (Ž) - on nije htio reći da mu je bilo rečeno...; žénskele ganéscu åsiri ke víńu, ómiri ke nú-i̭ (B) - žene govore magarci da dolaze, muškaraca (muževa) da nema; úr l-a més ţę́re ke i̭úve-i̭ cu ţå åpę (S) - jedan ga je išao tražiti [da] gdje je s tom vodom; ştívu c-am fóst (S) - znam da sam bio; i̭elʼ av zís ke av vấrlo razlarɣę́i̭t (Ž) - oni su rekli da su jako raširili; i̭é la rę råd vlå de durmí ali ke n-åre čé sub i̭elʼ púre (Ž) - on bi ih rado uzeo na spavanje ali da nema što staviti pod njih; vezút-av ke-i̭ i̭ístina (Ž) - vidio je da je istina; i̭é s-av aşå osuşít ke av postanít ca şi bất uscåt (Ž) - on se je tako osušio da je postao suh kao štap; sríčân ver fí c-ai̭ spasít tíre şi míre (Ž) - bit ćeš sretan što si spasio sebe (tebe) i mene; més-av pre vấrhu de hråst ke va durmí (S) - išao (pošao) je na vrh hrasta da će spavati (da bi spavao); i̭e n-å vrút ke i̭å pórtę bragéşile (S) - on nije htio da ona nosi hlače (da ona bude muško [u kući]); i̭elʼ ştéptu ke vor åsiri spliví (S) - oni čekaju da će magarci isplivati (da magarci ispli-vaju); i̭elʼ més-a ke vor resşirí basę́rica (S) - oni su išli (pošli) [s namjerom] da će raširiti (da rašire) crkvu; i̭e vrút-a ke i̭e lúi̭ zdribấţu (N) - on je htio da je ždrijebac njegov (da bude njegov); i̭o am vrút i̭í ân sâmấń ke vói̭ o fę́tiţa cumparå (Ž) - ja sam htjela ići na sajam da ću kupiti (da bih kupila) djevojčicu; cúm rę scapulę́i̭ ke débiya nu cåde-n måre (G) - kako bi izbjegli da stablo ne padne u more; i̭elʼ a târlít c-or lúpu stuţí (S) - oni su trčali da će istući (da bi istukli) vuka; råda rę́ş c-åren čấle stvårure... (S) - rado bih da imamo te stvari; lovrånţi av més ke vor besę́rica razlarɣę́i̭ (Ž) - Lovranci su išli da će raširiti (da bi raširili) crkvu; vrút-av ke va åpa bę́ (Ž) - htio je da će piti vodu (sic!); ɣúbe pobirúi̭ ke va fí de mâŋcå (Ž) - brati gljive da bude za jelo; mulʼę́ra vút-a fríkę ke va vo båte (S) - žena se bojala da će je tući; şi cất c-aţ sákile poi̭dít? (Ž) - i koliko da ste svaki [od vas] pojeli?; c-av zís ómiri ke dénde pórta cârbúr (Ž) - [poznato je, zna se, priča se] da su ljudi rekli [da] odakle no-si ugljen; ke pómo ân şúma [måre] ke-l rem aflå (Ž) - [priča se ili zna se, reklo se] da pođimo u [veliku] šumu da ćemo ga naći; untråt c-a més dómnu si svéti pétru (S) - nekoć (jednom) da je išao Bog i Sveti Petar; c-av més fílʼu lu i̭érco (Ž) - [priča se, zna se] da je išao Jerkov sin; c-av zís ómiri din žei̭åne (Ž) - [priča se, poznato je] da su ljudi iz Žejana rekli; ke se zíče ke zídurle c-åru uréclʼi e ócnele c-aru óclʼi (Ž) - jer se kaže da zidovi [da] imaju uši a prozori [da] imaju oči; i̭elʼ se vor steplí ke la-i̭ råče (Ž) - oni se hoće ugrijati jer im je zima (hladno); nícat tú a mę mulʼåre nú ver fí ke ţi̭-am arélu vlåt (Ž) - nikada ti mojom ženom ne ćeš biti jer sam ti uzeo prsten; nú te poc primí ke ånča ấ bivę́ råbaru (Ž) - ne mogu te primiti jer ovdje stanuje (živi) razbojnik; o lʼépure, nú žucå ke te båte måi̭a tå (Ž) - o zeče, nemoj plesati jer će te tvoja majka istući; ke l-or bíre båte ke se nú ói̭le låi̭e (S) - da će ga dobro istući [tako] da ne uzme ovce; ấnţa-i̭ un musåt feţorínę ke se rę ânsurå (S) - ovdje je lijep mladić [i on] da bi se (o)ženio (S); i̭e cåftę ke se-i̭ vrur vedę́ (S) - on gleda da li se netko vidi (ima li koga da se vidi); spii̭ę́i̭ ke se i̭é lúcrę (S) - uhoditi da li on radi; i̭ó m-am facút cai̭ ke nu-l vedu (S) - ja sam se pravio kao da ga ne vidim; måi̭a lʼ-a zís ke néca se fílʼu-nsóre (S) - mati mu je rekla [da] neka se sin oženi; i̭e zís-a ke néca noi̭ verín (S) - on je re-kao [da] neka mi dođemo; şi lʼ-a zís ke néca mę́re (S) - i rekao mu je [da] neka ide; i̭å lʼ-a zís ke néca restrivę́ mríža (N) - ona mu je rekla [da] neka razastire mre-žu; i̭e facút-a feţóri ke néca-lʼ dúcu mę́re (Suc.) - on je dao da [nagovorio da] djeca [da] neka mu donose jabuke; zís lʼ-av néca ke mę́že la i̭å (Ž) - rekla mu je neka [da] ide k njoj; lʼ-av zís néca ke-l spasę́ (Ž) - rekao mu je neka ga spasi; aşå ke (Ž) vezn. izraz. - tako da; şå c-a tótę sprebii̭ę́i̭tę cazút (S) - tako da je pala sva isprebijana; čé ke n-am i̭ó me turnåt? (Ž) - zašto se ja nisam vratio?; čé ke nu te fåči bólân? (Ž) - zašto se ne pretvaraš da si bolestan?; čé ke ấş tu žålostân? (Ž) - zašto si ti žalostan?; čé ke nú se sta dénč uɣnę́? (Ž) - zašto se to odavde ne makne?; kę́ ke n-av dåt sacalvę́ dói̭ dínar? (Ž) - zašto nije dao svakomu dva dinara?; čelvę́ a fost crívo kę́ c-av aşå podi̭elít (Ž) - onomu je bilo krivo zašto je tako podijelio; din čå ke (Ž) - zato što, stoga što; neca nú rasclʼídu pâr la ke i̭å veríre şi pâr la ke nu avzíru a lʼéi̭ ɣlås (Ž) - neka ne otvore dok ona ne dođe i dok ne (za)čuju njezin glas.
ketra
(v. câtra): ketra vę́ra (ž.) (B)
proljeće (kalk prema hrv. prama- + -lje-će: pramaljeće); v. câtra.
kę́:
kę́ ke? (Ž) upitni pril. izraz
zašto; kę́ c-ai fost? - zašto si bio?; kę́ ke n-ai̭ verít? - zašto nisi došao?
ki
(hrv. čak. upit.-odn. zamj. tko, ko-ji): kí zna (u gotovim izrazima)
tko zna; n-am kí zna čé spúre (K) - nemam tko zna što reći.
kíčiţę
-a, kíčiţe, -ele (N), kičiţa, kíčiţe, -ele (Ž) ž
gležanj, zglob; kíčiţę de pičór (S) - gležanj.
- Displaying entries1101 do 1110 od 3479
When searching words, you can paste in accented characters/diacritics, or type the characters with no diacritics. (For example: To find the verb “acaţå” paste in “acaţå” or type in “acata” without the special character ţ and diacritic ˚.) If the word is reflexive, you can leave the “se” off. (For example: If you search for the verb “abåte,” the search will return both the transitive “abåte” and the reflexive “abåte se.”
This is a handy guide for nonspecifics in the graphical system used to write the Vlach or Žejanski (ie, Istrian) language in this dictionary. We provide approximate Croatian and English voice equivalents for the letters most often used in the dictionary.
Diacritics combining with letters for different vowels:
́́´ Marks the placement of the word stress.
˜ Marks a nasalized vowel.
We refer linguists and other specialists to pp. 9-15 and pp. 246-255 of the original print dictionary—Istrorumunjski-hrvatski rječnik (s gramatikom i tekstovima) [insert hyperlink to Bibliography] by August Kovačec—for a detailed and technical introduction to the transcription system used in the dictionary. In the main,Kovačec’s spelling system follows the long, while rather inconsistent, tradition of spelling used by Romanian dialectologists to represent the language, while adding some special symbols to it. There is no standardized and/or agreed upon version of the spelling for the language. Kovčec’s transcription is largely phonological (i.e., it represents only distinctive sounds), but also often indicates characteristic phonetic variations.
